U selu Vrbovcu nedaleko od Blaca, pojavio se lik, kako mnogi smatraju, Svetog cara Lazara, u drvetu. Ovo neobično znamenje, nastalo „prstom božijim“, i dan danas privlači veliki broj ljudi iz svih krajeva.
Postoji jedna narodna izreka, da je istorija onakva kakav je i narod. Prateći razvoj male varoši Blace ostajemo ubeđeni da nismo dovoljno rekli o prošlosti a još manje o sadašnjosti.
Istorija Hrama Sv. Arhangela Gavrila u selu Vrbovacu nadomak varošice Blace počinje još u državi Svetog cara Lazara. Njegova carica Milica vodi poreklo iz Toplice, kao i njegovi šuraci slavni Jugovići. Možda je ovo sveto mesto po legendi bilo određeno da carica baš tu sazna najbolniju vest, o stradanju srpske vojske na Kosovu.
U tom malom mestu od davnina postojala je simbolično označena crkvica koja je dva puta godišnje okupljala vernike.
Istorija se poigrala sa meštanima i u skorije vreme ukazala se potreba, da na tom svetom mestu sagrade crkvu; Da sve izgleda još mističnije to se u samom drvetu ukazao lik čoveka. Mada istoričari još uvek nisu dali svoje zvanično mišljenje o kom liku je ovde reč, meštani i posetioci sve više u svojim zaključcima dovode u pitanje lik Svetog cara Lazara.
Jer kad prođu vremena, burna, ili ona opasnija za pamćenje, jednosmerna i duga, pa kao što mirna voda odranja obale tako i ona brišu pamćenje naroda; i kad novi graditelji ili rušioci zaravne staze i mesta gde su se odvijala značajna zbivanja u životu jedne sredine i jednog naroda, kod čoveka se budi želja da sazna gde su mu bili koreni koje je izgubio. Otuda nastojanje da panj sa likom i Hram ostave neizbrisivu i trajnu stranu postojanja čoveka u vremenu i prostoru.
