Postoji li još? Da li je to bila civilizacija koju su osnovali vanzemaljci i da li našu civilizaciju vode – mudraci sa Atlantide? Najpoznatiji opis Atlantidedao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik. Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.
Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.
Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.
Tajni spisi iz rozenkrojcerske biblioteke označavaju Platona kao čuvara i poverenika atlantiđanske tradicije. Po njemu, ovo veliko ostrvo – kontinent, nalazilo se iz Herkulovih stupova (Gibraltara), i imalo je površinu od 154.000 kvadratnih kilometara.
Na njemu je živelo oko 20 miliona stanovnika, a zemlja je obilovala toplim izvorima, plodnim ravnicama koje su bile ispresecane mnogim kanalima koji su omogućavali dve žetve godipnje. O bogatstvu Atlantide govorio je podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidom, a dvorci i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.
Do 9.000 godina pre Hrista ta je civilizacija gospodarila u tom delu sveta i njena državna zajednica poslužila je Platonu da osmisli svoje najveće delo ‘Država’.
A onda, po zabeleškama Platonovim, ‘jednog užasnog dana i jedne užasne noći, Atlantidu je progutalo more’.
