GOST BAJKOVITOG GRADA

Ženja je bio mlad čovek oduševljen planinarenjem. Svaog leta odlazio je s grupom svojih prijatelja u planine. Jednog jutra Ženjine roditelje iznenada je probudilo zvono na vratima. na vratima su stajala dva Ženjina druga. Po izrazima njihovih lica shvatili su da se nešto strašno dogodilo njihovom sinu. I zaista – mladići su ispričali kako se Ženja okliznuo i na glavačke se sunovratio u provaliju. I tek posle toga nastaje neizvesnost. Kada su se ženjini drugovi spustili u ponor, od njega nije bilo ni traga! Našli su se u čudu, ali, nadajući se da je nekako ipak ostao živ, drugovi su tamo ostali još tri dana istražujući svuda unaokolo. No, ništa nisu našli, pa su na kraju zaključili da u njegovo telo možda odvukle divlje životinje. Ženjini roditelji su priredili simboličan progreb, a njegova devojka se uskoro udala.
Godinu dana po njegovoj pogibiji, nekoliko mladića iz te grupe alpinista uputilo se u planine, i to tamo gde se nesreća dogodila. Izabravši zgodno mesto, oni su na svoj način hteli da održe pomen. Doneli su piće i zakusku i, tek što su napunili čaše, primetili su kako se na ivici obronka, odakle se survao njihov prijatelj, uzdiže kao neki oblačak magle. Utom su čuli i povike: ‘Pomozite mi! U pomoć!’
Oprezno, jedan od planinara se približio ivici i pogledao dole u provaliju. Imao je šta i da vidi. Tamo, u ponoru, stajao je Ženja i mahao rukama prizivajući pomoć! Bio je u istoj odeći koju je imao i onog dana kada je nestao! Isprva je Ženjina figura bila kao obavijena izmaglicom, koja se zatim razišla. Njegovi drugovi su odmah spustili uže i izvukli ga van. naravno da su odmah počeli da ga obasipaju pitanjima šta mu se zbilo i gde je bio celu godinu. Ispalo je da Ženja uopšte i nema predstavu koliko je vremena prošlo. U sećanju mu je ostao samo trenutak padanja u bezdan, Ali, zatim je usledilo saznanje kako se našao na dnu ponora – živ, nepovređen, kako je stao nanoge, a kad je pogledao nagore video je svoje drugove i doviknuo ima da mu pomognu. Pritom se iznenadio kako to da oni nisu u istim odelima koja su nosili pre njegovog pada.
Izgledalo je da je izgubio pamćenje. Nije umeo da objasni gde se nalazio sve to vreme. Zato je pretpostavio da su ga prihvatili neki ljudi koji su na njemu isprobavali neka psihotrona sredstva. No, posle medicinskih ispitivanja u Ženjinom organizmu nisu ništa pronašli. Kasnije se još štošta razjasnilo. Ženja je ispričao da mu se, dok je ležao obamro od pada, prisnio predivan san, ili je to bilo njegovo viđenje od gradu neviđene lepote.
Grad je imao prekrasna zdanja čudne arhitekture, okružena raskošnim vrtovima. Tamo je video ljude u dugim odeždama koji su govorili tuđim jezikom, ali ih je on ipak na neki način sve razumeo. Sećanje se postepeno vraćalo i Ženja je sve upornije tvrdio da je na javi video tu čudesnu zemlju. Pavši na dno ponora, on se na neki neshvatljiv način tamo obreo, i čak je živeo u tamošnjem hramu, postao učenik nekih bića – niti ljudi, niti bogova. Oni su mu otkrili mnoge istine koje se odnose na naš svet, ali su mu zapretili da o tome nikome ne pripoveda. Njegovi učitelji su mu obećali da će ga po okončanju roka ‘obučavanja’ vratiti nazad. Međutim, za sve to vreme Ženji se nijednom nije pojavila želja da se vrati u svet običnih ljudi.
Posle povratka kući ženja se stvarno jako promenio. Počeo je da čita knjige o religiji i okultnim temama – što ga ranije nikada nije zanimalo. Napustio je planinarenje, mada je nekoliko puta odlazio na mesto svoje ‘pogibije’, pokušavajući da nađe put u bajkoviti grad. No, uzalud. A, i onako je malo ko poverovao u njegove priče. Pa, ipak, parapsiholozi, koji su razgovarali sa njim, ubeđeni su da on govori istinu. Ljudi upućeni u ezoteriju i okultne nauke tvrde da se zemlja ‘bogova’ ili viših duhovnih bića, nalazi negde na granici naše realnosti i da se može do nje pronaći put. Već su mnogi ljudi tamo boravili.
Jedni govore o Šambali, Božanstvenoj zemlji koju su i ruski slikar N.K.rerih u njegova supruga Jelena otkrili na Himalajima. Drugi opet, pričaju o Belovođu, tajanstvenom boravištu prosvetljenih, koje se ne nalazi ni na Istoku, ni na teritoriji rusije… Postoji i leganda i o nevidljivom gradu Kitežu i o glavnom gradu Atlantide, koji se katkad ukazuje ljudima na Zemlji. Oni se nalaze najverovatnije izvan našeg vremena i prostora. Moguće je da je u takvoj mističnoj zemlji boravio i mladi alpinista koga su od smrti spasile nepoznate, tajanstvene sile.