Amerikanac Ed Dejvis, bio je 1943. godine armijski inženjer vojske SAD, koji je gradio puteve za snabdevanje u Turskoj i Rusiji. Učinivši neku uslugu selu svog vozača, koje je blizu Ararata, vozačevi rođaci ponudili su mu da ga odvedu na mesto gde se može videti Kovčeg, koji se pomolio ispod leda u povlačenju. Usput su se zadržali u jednom selu u kojem se nalazila pećina sa navodnim artefaktima nađenim u ledu, koji su se pojavili u Kovčegu nakon topljenja leda. Tu su bile uljane lampe, glinene bačve i starinski alati.
Posle višednevnog putovanja, na konjima i pešice, stigli su do jedne pećine koja je bila ukrašena nekim lepim starim pismom, za koju se misli da se nalazi na visini od oko 2500 metara na zapadnom zidu Ahora klisure. Istraživač Ed Kraford zaista je kasnije otkrio jednu pećinu u Ahora klisuri sa očito proasirskim petroglifima koji se mogu protumačiti kao neposredno poslepotopski religijski tekst.
Sledećeg dana, Dejvisu je jedan vodič pokazao jednu pukotinu u ledu u obliku potkovice i rekao: ‘Tu je Nojev kovčeg’. Isprva Dejvis nije mogao ništa da vidi, a ubrzo zatim ga je ugledao. Bila je to po njegovim rečima: ‘Ogromna, pravougaona, ljudskom rukom napravljena struktura delimično pokrivena ledom i stenom, ležeći postrance. Barem 30 metara bilo je jasno vidljivo. Čak sam mogao videti i unutrašnjost, kroz deo gde je bila probijena – kroz tu rupu stršila su napolje neka debla, izukrštana i kvrgava. Ispod strukture navirala je voda’.
Niže u kanjonu, Dejvis je mogao sagledati i drugi deo Kovčega, sa jasno vidljivim spojevima greda. Rečeno mu je da se Kovčeg raspao na tri ili četiri velika dela. Unutar razvaljenog dela za koji su mu rekli da je najveći, Dejvis je video bar tri sprata.
Vodič mu je rekao da se pri vrhu nalazi prostor za stanovanje od 48 soba. Rekao mu je i da unutra ima kaveza malah kao šaka, ali i velikih dovoljno za porodicu slonova. Planirali su da se sledećeg dana spuste dole sa užadima, ali se vreme preko noći tako pogoršalo da su se morali vratiti.
