KOLEKTIVNO LUDILO

Polako, ali neumitno postajemo psihički sve bolesniji! Do dan danas nema odgovora na pitanje: da li psihička poremećenost, ma kakvog stepena i oblika bila, posebno javnih ličnosti, njihovim delovanjem doprinosi ili odmaže društvu i, posebno, umetnosti?
Najizrazitiji i najpoznatiji primeri u istoriji ‘otklonjenih’ od uobičajenih normi, prirodno, su iz sveta pisaca, slikara, kompozitora, naučnika. Ima, naravno, i političara, pa i careva, imperatora, kraljeva… Svi su imali u najmanju ruku čudno ponašanje i navike. Svi znaju da je čuveni slikar Vinsent Van Gog, u trenucima nervnog rastrojstva otsekao sebi desno uho. Međutim, malo je poznato da su uljane boje kojima je slikao za njega bile prava poslastica. Tamanio ih je svaki dan, najmanje po nekoliko tuba… Poznati ruski pisac 19. veka Nikolaj Gogolj, tokom svojih ‘napada’, spaljivao je sopstvene rukopise, a tvrdio je da je na petrogradskom Nevskom prospektu svojim očima i to više puta video – leteće mrtvačke kovčege. Uz to, ubeđivao je sve iz svoje okoline da je njegov želudac potpuno drugačiji nego kod svih ostalih ljudi: okrenut je naopačke!
Nemački filosof Fridrih Niče bio je poznat po čudnom ponašanju. Postoji, crno na belo, lekarska dijagnoza: mozaična šizofrenija.Prijatelji, bliski i svedoci su zapisali: veoma često je umeo da pritrči konju i izgrli ga kao da mu je najrođeniji, pio je vino, pa čak i vodu, iz svojih čizama, jurio kokoške po dvorištu i farbao ih u razne žive boje… Fizičar Isak Njutn je, ostalo je svedočenje njegovih savremenika, mogao da stvara – piše svoja čuvena teoretska dela koja su donela revoluciju u fizici – jedino ako je bio go, kao od majke rođen. U trenucima rastrojstva ili zbog zaboravnosti, veoma često je umesto jaja sebi za doručak u šerpi kuvao – svoj džepni sat. Kažu da je svakodnevna pojava bila da ruča i po nekoliko puta, jer je jednostavno zaboravljao da je već – ručao!
Veliki ruski pesnik Sergej Jesenjin veoma često je i bez ikakvog razloga lomio nameštaj po kući. Vređao je, takođe bez ikakvog razloga, i poznate i nepoznate koji su mu u tom trenutku bili u blizini. Pa čak i na ulici. Istine radi, kažu stručnjaci, nekoliko puta je pokušavao da se izleči, ali je na kraju izvršio samoubistvo, Mada ni do danas nije sigurno utvrđeno da li mu je neko, možda, ‘pomogao’… Nemački pesnik i filosof Fridrih Šiler, tvorac nenadmašnog ‘Viljema Tela’, imao je bezbroj veoma čudnih navika. Najupečatljivija, ostalo je zapisano, je bila njegova ‘navika’ da može da piše jedino ako je na pisaćem stolu bilo nekoliko trulih jabuka!
Filosof Šopenhauer je imao veoma nezgodnu narav. U hotelima koje je često menjao jer je mnogo putovao, umeo je da napadne i isprebija recepcionera ukoliko bi pogrešno napisao njegovo prezime. Uz to, panično se plašio infekcija i sve vreme putovao i selio se – bežeći, kako je tvrdio, od epidemija. Britanski književnik i pustolov Džonatan Svift, tvorac čuvene trilogije o putovanjima Gulivera, još za života je bio proglašen ludim. Verovatno, kažu stručnjaci, zahvaljujući njegovom ludilu zajedno sa njim boravili smo u zemlji liliputanaca, džinova i doživeli mnoge neverovatne avanture. Nemački kompozitor Robert Šuman počeo je da ‘ludi’ još u svojoj 24. godini, a u 43. je i zaista potpuno poludeo. Sve vreme, tokom svog veoma plodnog muzičkog života, redovno je tvrdio da ga svuda prate stolovi koji govore, a da svugde oko sebe veoma jasno vidi zvuke … Izvor tekstova: Treće Oko