NEMOJ DA PIJEŠ VODU

Da slavni baš imaju dobru ‘vezu’ sa onostranim, svedoči poznati američki glumac, biznismen i borac za prava životinja Ričard Vinsent – Dik Van Paten. Rođen 1928. godine, na početku karijere bio je skeptičan prema paranormalnom, ali onda je doživeo ono što ga je u tom pogledu zauvek promenilo.
‘To je bilo 1968. godine, kada već nekoliko meseci nisam ništa radio i bio sam prilično depresivan. Moja supruga i ja živeli smo u Los Anđelesu, u kući na dva nivoa, u kojoj je kuhinja bila u prizemlju a spavaća soba na spratu. Voleo sam da igram tenis i vežbao sam tri bloka dalje i toga dana, vraćajući se sa treninga kroz vrata iz dvorišta ušao sam u kuhinju. Ugledao sam čoveka ispod sudopere koji je nešto popravljao. Po opremi oko njega video sam da je vodoinstalater i pitao sam šta se dogodilo, o kakvom kvaru je reč? Izvukao se ispod sudopere, ustao i rekao: ‘Nije ništa ozbiljno, samo nemojte da pijete vodu neko vreme!’.
Zapazio sam kao neobično da je imao sedu bradicu i potpuno crnu kosu. Pitao sam opet šta nije u redu sa vodom, a on je polako ponovio: ‘Nemojte da pijete vodu!’. Supruga je bila u sobi na spratu i popeo sam se gore da je pitam zbog čega je pozvala vodoinstalatera. Pogledala me je čudno i rekla da nikoga nije zvala! Sišli smo dole, da joj pokažem čoveka, ali u kuhinji nije bilo nikoga i sve je bilo na svom mestu. Pregledali smo sve prostorije i dvorište, misleći da se čudni majstor krije negde u blizini, ali nismo ga našli’.
Van Patenovi nisu mogli da objasne sebi ovaj događaj, a dva dana kasnije Dika je pozvala njegova tašta iz Njujorka, kojoj se do tada podsmevao jer je smatrala da je vidovita i priređivala seanse. Rekla mu je da je sanjala da ne treba da pije vodu. Odbrusio joj je da ne tera šalu s njim, a supruga ga je ubeđivala da majci nije ništa pričala o događaju. Onda je ubrzo stigao još jedan telefonski poziv.
‘Zvao me je moj menadžer i javio mi dobru vest da sam angažovan za predstavu na Brodveju, koju je napisao Vudi Alen. Kada je rekao da naziv komada glasi: ‘Nemojte da pijete vodu’, ja sam se presekao! Bio sam uplašen od toliko koincidencija, uplašen ali srećan što sam dobio posao. Dve nedelje kasnije počeli smo probe, i kada je došla premijera, doživeli fantastične ovacije! Kada smo izašli na scenu da se poklonimo i kada se zavesa podigla, noge su počele da mi se tresu: u trećem redu na sedištu pored prolaza, dokle su bila vidljiva lica publike, jasno sam video ‘vodoinstalatera’ koji je bio u mojoj kući onog dana! Zavesa se spustila pa ponovo podigla, a on je bio i dalje tamo. Isti čovek s bradicom, upamtio sam ga, nisam mogao da pogrešim! Gledao je pravo u mene. Sledeće večeri, i narednih dok smo igrali predstavu, tražio sam ga u publici, ali uzalud. Ovo je istinita priča i ja sada verujem da postoji neka sila jača od nas koja nas štiti i brine o nama, jer je moja karijera od tada krenula uzlaznom putanjom’, zaključio je Dik Van Paten.