Ni dnevna soba ne treba da bude pretrpana stvarima

Veoma je važna i dnevna soba. Ona je odraz našeg porodičnog života, idealno mesto na kojem možemo da izložimo sve svoje porodične vrednosti. U njoj, vidno izložene, treba da preovlađuju porodične fotografije, lepe umetničke slike, predmeti od kulturne ili istorijske vrednosti. Ali, predmeti od velike vrednosti ipak ne treba da remete osećaj udobnosti.
U dnevnoj sobi se srećemo i okupljamo sa prijateljima i porodicom, i ono treba i da pokaže šta imamo i koliko smo time zadovoljni. Oblasti za sedenje u dnevnoj sobi treba i kod ukućana, i kod posetilaca da stvaraju osećaj prijatnosti i sigurnosti. Najsigurniji dokaz da je sve onako kako treba da bude, jeste kada posetioci nakon dužeg sedenja kažu: ‘Umoran sam od sedenja, ali mi je ovde toliko prijatno da mi se uopšte ne ide’!.
Kauči i stolice u dnevnoj sobi treba da budu tako postavljeni da izgleda kao da su zaštićeni otpozadi. Taj utisak može obezbediti zid, polica, postolje sa biljkama ili mala kućna biblioteka. Stolice u dnevnoj sobi treba da gravitiraju sredini prostorije, ali ne grupisati ih sa ostalim nameštajem.
Ni dnevna soba ne treba da bude pretrpana stvarima. niti da ima mnogo krupnih delova nameštaja, jer pretrpanost smanjuje osećaj udobnosti i izaziva konfuziju, ili unućani mogu imati sklonost da sebe zatrpavaju neprijateljskim i , uopšte, negativnim emocijama. Utisak da se nema dovoljno prostora za dnevni odmor ukućanima može doneti i razna prateća konfliktna osećanja, kao na primer, da su ugroženi, da nemaju svoju slobodnu volju, da nemaju dovoljno prostora da urade nešto za sebe, da su ograničeni i drugo. Skučena i prenatrpana dnevna soba može posetiocima slati poruku da nisu dobrodošli, jer ‘ovde nema prostora za sve’, i u takvu kuću ljudi neće baš ni rado svraćati.
S druge strane, prazna dnevna soba, bez ikakvih porodičnih obeležja, kod posetioca može stvoriti utisak bezličnosti ili, pak, da domaćini nisu onakvi kakvim se čine i kakvim bi želeli da se predstave. Prazna dnevna soba može da govori i o tome da domaćini naprosto ne žele nikome ništa da daju, niti bilo šta da dele sa drugima.