OBLACI TRUJU

Ako je Pavle Kosanović mogao da ‘vidi’ iz hercegovačkih zabiti, jer je po Luburiću bio pismen, pojavu prvog voza (pruga Šentilj – Maribor – Celje, 1846), prvog telefona (u Srbiji 1882), prvog automobila (krajem 19. veka u svetu su priređene i prve auto-trke) zacelo fascinira njegovo viđenje izuzetnog razvitka tehnike, industrije i vojne veštine (‘…iz oblaka padaće kočići od gvožđa i kamena te biti ljude’, ‘…ljudi će plivati i roniti kao ribe, u vodi se za oči hvatati’). Smrtonosni koktel bombi svima je poznat, podvodni rat je takođe odavno stvarnost, a ni podzemni rat nije nemoguć (‘…ljudi će riti kao krtice i pod zemljom se klati’).
Kosanovićevo predviđanje fantastičnog napretka industrije uveliko se ispunilo: ‘…rijekama će mijenjati korita, a ravnati brda…’ Ako se i to moglo ‘videti’ iz perspektive naglog procvata tehnike, početkom ovog veka, uistinu je, tada, bilo teško predvideti ekološku moru našeg vremena: ‘…ljudi će oblacima se trovati…’
I da nije ništa drugo predvideo, Pavle Kosanović bi zaslužio mesto u našoj i svetskoj proročkoj porodici. A jeste, i te kako, naročito u sferi etičkih vrednosti i odnosa među ljudima (‘… neće biti stida ni zbora o grijehu…’, ‘…u narod će udariti nesloga…’,’…brat će brata u zemlju bacat…’).
Godine 1928. dr Radovan Kazimirović, pišući o ‘Kremanskom proročanstvu’, osvrnuo se i na kazivanja Andrije Luburića o proročanstvima Paka Kosanovića. On će to, kasnije, objaviti u svojoj knjizi ‘Tajanstvene pojave u našem narodu’, gde će se, pored bavljenja tajanstvenim duhovnim pojavama, čaranjem, činima, mađijama, gatanjem i vračanjem, pozabaviti i našim prorocima i proročanstvima. Prorok iz Banjana dobiće kod Kazimirovića značajno mesto. Od njega doznajemo da se ni proroci ne javljaju sami od sebe, bez ikakve veze sa proročkom ili pripovedačkom tradicijom.