OSLOBOĐENE SABLASTI U GROBNICI

Da li je uljez koji je ušao u grobnicu Džordža Mekenzija, u decembru 1998. godine, imao samo nameru da potraži sklonište od hladnog vetra i štipajućeg mraza, ili je verovao da će u njoj naći vrednosti koje će moći da opljačka, nije poznato. Raskošan mauzolej u kojem je 1691. godine sahranjen sudija iz vremena Čarlsa II, poznat pod nadimkom Krvavi Mekenzi, činio se pogodnim i za jedno i za drugo. Kapija groblja Grejfriars, koja je obično u to doba zaključana, te noći, nekim čudom, bila je otvorena.
Nakon što je sa zadnje strane uspeo da provali u grobnicu, skitnica je u mraku npravio nekoliko koraka, a onda je na jednom mestu zapazio da su mu, umesto kamenja i zemlje, pod nogama daske. Pokušao je svom težinom da proveri da li odjek ispod njih odaje šupljinu – jednom, drugi put, i nakon toga je uz tresak, odozgo zasipan zemljom i kamenčićima, upao u rupu. Kada se sve smirilo i zavladala tišina, shvatio je da sedi na neravnom podu. U mraku kojim je bio okružen, pipao je oko sebe i razmišljao kako da se izvuče iz nezavidnog položaja i užasnuto shvatio da ‘neravnine’ koje oseća pod prstima nisu ništa drugo nego ljudske lobanje i kosti!
Iz grla mu se oteo stravičan krik. U očajanju, počeo je da doziva u pomoć, nemoćan da se izvuče iz jezive klopke u koju je upao. Igrom slučaja, jedan prolaznik koji je u kasnim večernjim satima šetao psa pored groblja, čuo je izbezumljene vapaje iz neprozirne tame i pozvao pomoć. Pred ljudima koji su baterijskim lampama osvetlili rupu u podu, kao u horor filmovima iskrsle su dve prljave, podignute ruke i iskolačene oči preplašenog beskućnika. Kada su ga konačno izvukli, bez osvrtanja je pobegao i izgubio se u mraku.
Mnogi sumnjaju u ovu verziju događaja, ali činjenica je da su brzo nakon toga počele da kruže priče o neverovatnim zbivanjima na Grejfriars groblju, koja ne prestaju. Da li je, kako se uveliko prepričava, te fatalne noći iz grobnice Džordža Mekenzija oslobođena neka zla sila, neko nevidljiv ko napada posetioce i ostavlja im ‘za uspomenu’ ogrebotine i masnice, ili je to lično Mekenzijev duh, samo su neke od pretpostavki.