OTROV U ZAVESAMA

Hemičarka iz Henkela, Ingrid Bergmajer, kupila je predivnu kuću pored jezera Starnberger, ali je naglo počela u njoj, umesto uživanja, da se oseća tromo i iscrpljeno; gubila je na težini, dobila je kožni osip, poremetila joj se cirkulacija i počele su da je muče jutarnje glavobolje. Institut za ekološku hemiju (Minhen), ustanovio je krivca u pentahlorfenolu, materiji kojom se štiti drvo od različitih insekata, glodara, gljivica i plesni. Tragovi ovog otrova nađeni su u zavesama, tapetama, tepisima i knjigama, mada se čulom mirisa nije mogao raspoznati, a detektovan je i u mokraći stanara Bergmajerine porodice, kao i kod ostalih ljudi čija drvenarija u kući sadrži ovu materiju. Na ovaj otrov naročitu pažnju treba obratiti pri zaštiti lamperije, tako omiljene u našem narodu, pa nameštaj štititi od napasnika lanenim uljem ili voštanim premazom.
Početak dvadesetog veka obeležen je hemijskim procvatom celuloida i formaldehida. Oba su na velika vrata ušla u naše živote, nalazeći primenu u industriji iverica i šper-ploča, preko sredstava za čišćenje u domaćinstvima, do creva za proizvodnju viršli, kobasica, boja i papira. Udisanje formaldehida može da izazove alergijska oboljenja i bronhijalnu astmu. Primer sa jednom srednjom školom u Lengedeu (Nemačka) je tipičan – škola je zatvorena posle dvogodišnjih žalbi učenika i profesora koji su počeli da pate od netipičnih glavobolja i problema sa očima. Stručnjaci su ustanovili da je količina formaldehida, po kvadratnom metru, iznosila 700 mikrograma, umesto dozvoljenih 120. Izbegavajući formaldehide u izolirajućim materijalima, bolje je koristiti staklenu vunu, a za nameštaj i zidne obloge izabrati ivericu (E klase), koja vrlo slabo isparava, ili neki drugi materijal.