POMOGAO MU DUH OPATICE

Erika Estradu mnogi poznaju po ulogama policajaca u televizijskim serijama, a u stvarnom životu od 2009. godine – šerifa okruga Bedford u Virdžiniji! Događaj koji je promenio njegove stavove desio se 1995. godine za vreme snimanja televizijske serije ‘Američke avanture’ na jugu Francuske.
‘Bili smo smešteni u hotelu ‘La Rizerv’, veličanstvenoj građevini iz 1880-tih godina i zaista smo uživali u njemu. Narednog dana hteli smo da se zabavimo jahanjem po brdašcima severno od hotela. Imali smo vodiča i ja sam držao uzde desnom rukom, glumeći kauboja, a on je rekao: ‘Hej, gospodine Estrada, da li biste voleli da vam dam moj šešir?’ Shvatio sam to kao gest prijateljstva i rekao: ‘Da, zašto da ne budem kao kauboj?’ On ga je skinuo kao da će mi ga dati, a onda ga zavitlao pred konja koji se uplašio. Počeo je da juri, a ja sam pao na kamen i udario leđa. Ustao sam i bio ljut, ali nisam osećao nikakav bol’, priča Erik.
Tek uveče počeo je da trpi jake bolove na desnoj strani, jedva je mogao da diše i pozvao je lekara, koji je rekao da je verovatno polomljeno rebro. Do sutradan, kada je trebalo da ode na detaljniji pregled, stavio mu je zavoj preko grudnog koša i dao lek protiv bolova.
‘Smestio sam se u krevet i kada bih se i najmanje pomerio, osećao sam strašan bol. A ujutro me je čekalo snimanje sekvenci na brodiću koji je već bio iznajmljen. U neko doba noći otvorio sam oči i video sam ženu koja je stajala pored prozora i gledala napolje. Bila je obučena u belo i imala starinsku kapu sa koje se spuštalo belo platno. Imala je dugu, crnu kosu. Nije mi bilo jasno – šta se to dešava?! Odjednom sam osetio oštar bol i izgubio sam dah.
Pao sam na krevet i nisam mogao da dišem, a sledeće čega se sećam bilo je da je ta žena iznad mene, kako se naginje i posmatra me s visine. Onda je desnu ruku stavila na moja rebra, a levom mi pokrila oči. Samo sam čuo reči: ‘Ne brini, biće ti dobro! Baš dobro’. U narednom trenutku bilo je jutro, ustao sam i gotovo da nisam osećao nikakav bol! Na doručku sam ispričao kolegama šta mi se dogodilo i sav njihov komentar je bio ‘A-ha, Estrada!’
Kada su se ostali razišli na snimanje, Eriku Estradi prišla je mlada hostesa i rekla da je čula njegovu priču. Pokazala mu je knjigu sa fotografijama opatica manastira ‘Sent Augustin’ u blizini, a među njima je prepoznao ženu koju je prethodne noći video u svojoj hotelskoj sobi!
Devojka je rekla da je to bila sestra Margarita koja je za vreme Drugog svetskog rata negovala ranjenike smeštene u sadašnjem hotelu i umrla od groznice. Od tada je često viđaju i uglavnom se pojavljuje onima koji su bolesni ili povređeni.
‘Za života je pomagala drugima, a ja verujem da su ljudi kao ona, i kada umru, u stanju da i dalje čine dobra dela kao duhovi’, zaključio je Estrada.