SEĆANJE ELEKTRONA

Mnogi skeptici tvrde da sećanja na prošlost zapravo cvetaju u kolektivnom nesvesnom i da su mnoge od tih priča samo plod prevara i mašte. Razni parapsiholozi pokušavaju da objasne fenomen nekom vrstom ‘obrnute’ vidovitosti. Praktično, neki medijumi su tokom hipnotičkog transa u stanju da sakupe sećanja drugih osoba na bitne događaje.
Istraživanjakoja je obavljao Džamuna Prasad, istraživač iz centra za psihologiju u Džordžtaunu u Indiji, doveli su do hipoteze da je sećanje na prošle živote zapravo povezano sa predisponiranom strukturom mozga. Prasad kaže: ‘Takvi ljudi na elektroencefalogramu pokazuju bioelektričnu anomaliju u određenim delovima mozga. Ako postoje veze između vanmoždane i moždane memorije, tajna je, dakle, u našem umu.’ Možda je tačno i to da posle smrti ne duša, već sećanja ostaju da lutaju u prostoru i tako se informacije prenose iz mozga u mozak. Žan Šaron u mnjizi ‘Duša, ta nepoznanica’, piše da u elektronu, koji je bio deo drveta ili životinje, zatim deo čoveka, ostaju registrovana ta različita svojstva.
Pjer Dako, psiholog i psihoanalitičar svetskog glasa i član Međunarodnog Instituta za psihoterapiju i Međunarodne fondacije za analitičku psihoanalizu, isto tako veruje u tu hipotezu i dodaje: ‘Ako svaki elektron našeg tela sadrži sećanje na ono čega je bio deo, a u nama postoje milijarde elektrona, od kojih svaki ima iskustva iz prošlosti, onda u svakome od nas postoje milijarde i milijarde sećanja na prošle živote. Celo čovečanstvo je u našim telima!’