SIGNALI IZ ZEMLJE

Još 1996. godine NASA je saopštila da su uhvaćeni inteligentni signali iz središta Zemlje i da je dešifrovanje u toku. Mi smo oduvek želeli da komuniciramo sa nebom, ali nam to nije bilo dato ili nismo na dovoljnom nivou razvoja da to možemo i ostvariti.
Davno pre, 1966. godine zamišljen je, a ubrzo zajedničkim naporom SSSR i SAD i ostvaren takozvani program SETI. Sa više lokacija na Zemlji, uz pomoć specijalno konstruisanih elektromagnetskih uređaja emitovane su kodirane poruke u svemir. Sovjetski akademik Šklovski, koji je bio na čelu naučnog tima 1973. godine, izjavljuje da se program prekida jer kontakt ‘nije ostvaren’.
On istina napominje da su od tri relativno bliske zvezde dobili istu poruku, ali da je to bila, verovatno, neka nepoznata vrsta svemirskog odjeka. U svemiru je nesnosna kakofonija, jer nema nebeskog tela koje nešto ne emituje, pa je dobijanje istog signala možda i obična podudarnost. S obzirom na elektromagnetne signale koje naša planeta emituje, postoje i kalkulacije o životu sličnom našem na mnogobrojnim zvezdama koje emituju na istim frekvencijama i na isti način.
Astrofizičar Karl Sagan, koji je tada bio u timu Šklovskog, tvrdio je tada da su te zvezde potvrdile prijem, ali da se nije znalo kako da se dalje nastavi. Pošto je od tada, korišćenjem vasionskih sondi i brodova, mnogo puta bila odaslana poruka a do odgovora koji možemo dešifrovati još nije došlo, teško je dati kategoričan odgovor. Možda je tumačenje da smo u procesu ‘osmatranja i analiziranja’ od strane vanzemaljskih inteligencija – najrealnije.
Ostalo je, međutim, potpuno zanemareno ono što je Šklovski, jedan iz plejaderuskih velikana nedovoljno poznatih širokoj javnosti, u zvaničnom saopštenju rekao: ‘Potrebno je posvetiti veću pažnju unutrašnjosti naše rodne planete, jer smo isti odgovor primili i iz dubine Zemlje’ – doslovce je ovako ruski naučnik izjavio. Šta to znači? Doktor Kazancev smatra da unutrašnjost zemlje nije užarena lava, već čvrsti metal, bilo kao puna kugla ili sferni omotač oko ‘praznog prostora’, a, kao što znamo, svaki metal emituje elektromagnetne talase. Zagovornici podzemne civilizacije smatraju da je reč o veštačkoj odbrambenoj tvorevini koja je davno naopravljena.
Dr Leonid Vasiljevič, geolog, predvodio je tim koji je ispitivao dubinu Zemlje posebno konstruisanim robotima-krticama opremljenim i kamerama. Nalazi su bili začuđujući: na nekih 3.000 metara sloj postaje tvrd, hladan i do sada neprobojan. Na jednom lokalitetu kod Novosibirska uzorak pokazuje skup metalnih čestica koji je, pod velikim pritiskom i izuzetno niskom temperaturom, postao kompaktna čvrsta masa – i to na dubini gde bi trebalo da bude plinovita i polutečna topla masa! Dr Vasiljevič, u jednom intervjuu kaže da će nauka morati da revidira stav o unutrašnjosti Zemlje. Njega lično zbunjuje, što on neuvijeno i iznosi, to što trećina metalnih čestica u pomenutom uzorku na postoji na Zemlji i što njegove kolege ne uspevaju da izdvoje elemente i obogate postojeću tablicu elemenata.
Poput svih ozbiljnih ruskih naučnika, on se ne upušta ni u kakve nategnute hipoteze – on jednostavno iznosi činjenice. Uostalom, još je otac ruske kosmonautike Ciolkovski, stalno naglašavao da je stremljenje u nebo normalno, ali da je možda potrebno prvo ispitati utrobu Zemlje, jer ćemo tu naći mnoge odgovore. Sada, kada su uhvaćeni inteligentni signali iz središta Zemlje, da li to znači da komunikacija sa drugim svetovima počinje tu, pored nas, bilo da je u pitanju realna podzemna civilizacija ili paralelni svet koji koristi određene uređaje u utrobi naše planete kao transmisiono sredstvo. Mozaik različitih informacija polako se uklapa.