Dvoje mladih Indijanaca se jednom uputiše do poglavice plemena i odlučno mu rekoše:
“Mi se volimo! Želimo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da uradimo da bi naša ljubav trajala večno.”
“Dobro”, odgovori im poglavica, “reći ću vam šta treba da učinite. Pre nego što pođete sa mnom u planinu, pronađite dva orla i ponesite ih sa sobom, a posle ćemo videti šta dalje.”
Zaljubljeni krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada su stigli na vrh planine, poglavica im reče:
“Uzmite sada ovaj kratak kanap i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.”
Oni ga poslušaše i vezaše noge pticama.
“Sada ih pustite da lete!”, reče poglavica.
Mladić i devojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi nisu mogli da polete, jer su im noge bile međusobno vezane. Padoše na zemlju i počeše da kljucaju jedan drugog, želeći da se oslobode kanapa kojim su vezani. Tada stari Indijanac reče: “Sada presecite kanap!”
Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice su se brzo izdigle u visine, zavrtele se par puta u krug i konačno su letele prema vrhovima obližnje planine.
Tada poglavica reče:
“Eto, to je tajna večne ljubavi i sreće: ako su ljudi “zavezani” jedni za druge, nikada im neće uspeti da polete. Vi možete slobodno leteti zajedno, ali ne da budete “vezani”. A ako se ipak vežete, nećete moći da spoznate pravu ljubav i mir koji ona donosi”, objasnio je poglavica začuđenom paru.
