Splet osobina koje čine psihopatsku ličnost u velikoj meri garantuje uspeh u poslovnom svetu i brz uspon na hijerarhijskoj lestvici u modernim korporacijama. Ubzane promene koje karakterišu trendove u poslovnom svetu i dominacija kapitala koja odlikuje potrošačko društvo kao neizbežan deo naše svakodnevice, umnogome su doprinele popularizaciji psihopatskih osobina. Međutim, te osobine su rasčlanjene i posmatraju se izvan konteksta psihopatije, te su samim tim i prihvatljive. Tako da je poželjno da jedan lider ili marketinški direktor bude harizmatičan, dominantan, elokventan, manipulativan, egocentričan… Dakle, u poslovnom svetu se sada preferira menadžersko ponašanje koje je saglasno sa politikom organizacije. Ukoliko je neophodno pogaziti izvesna moralna pravila i etičke principe to će biti i prihvaćeno zarad opšteg interesa organizacije.
U praksi bi to izgledalo ovako:
■ Nedostatak empatije se iskazuje kao snažna samokontrola,
■ Samouvereno iznošenje stavova i lako sklapanje poznanstava je rezultat odsustva socijalnih inhibicija,
■ Hrabrost i lako donošenje teških odluka posledica su odsustva osećanja krivice.
■ Sve to upotpunjeno je ubedljivošću koja je zapravo odraz manipulacije i makijavelizma.
Putem medija nam se svakodnevno plasira činjenica da su za uspeh u poslu neophodne prethodno opisane osobine. I još se potencira da ako ih ne posedujemo dobro bi bilo da ih razvijemo ukoliko želimo da budemo uspešni u profesiji kojom se bavimo. Da situacija zahteva više pažnje ukazuje i činjenica da su istraživanja sprovedena među studentskom populacijom poslovnih škola pokazala da oni kao budući rukovodioci i menadžeri smatraju da je za uspeh u poslu empatija najveća prepreka.
Imajući to u vidu, možemo sa sigurnošću reći da je na delu sistemski uticaj na mlade generacije kojima se prezentuje model ponašanja koji garantuje poslovni uspeh, a čija je posledica udaljavanje od sopstvene ljudske prirode, od etike i morala.
