UMIRANJE PRI PUNOJ SVESTI

Naš pravi dom je duhovni svet. Ali, samo duhovno razvijeno biće u stanju je da se priseti svojih ranijih života i povrataka. Umreti pri punoj svesti smatra se blagoslovom, baš onako kako je sa Božjim imenom na usnama umro Gandi. Ako bi prilikom umiranja čovek želeo da svoju svest prenese u buduću inkarnaciju, mora da to nauči (recimo uz pomoć joge). Ako je čovek uvežban da svest premešta iz mozga i srca u druge delove tela, onda svest u njima može da preživi strašan sudar psihičkih sila do kojeg dolazi u trenutku umiranja (u kojem svako izgubi svest). Zatim će mu uspeti da prenese svoje ‘jastvo’ i moći će svesno da se ‘preseli’ iz tela.
Ko se plaši smrti, njemu nudimo Sokratovu misao: ‘Bojati se smrti to je kao smatrati sebe pametnim, a ne biti pametan. Niko ne zna nije li smrt možda onaj najveći blagoslov dat ljudskom biću, a ipak je se plaši kao da je sasvim siguran da je smrt najveća nesreća’.