VAVILONSKA BLUDNICA

Pod Vavilonom je Jovan – prognan iz Rima na Patmos – mislio na Rim. Ali, Vavilon istovremeno simbolizira celinu bezbožničkog idolopoklonstva koje je praktikovano u ‘svetom gradu’ Rimu. Preko Rima je ovo bezbožništvo ušlo u crkvu, kada je Konstantin pretvorio hrišćanstvo u državnu religiju. Tako se stvorilo vavilonsko trojstvo, iz bezbožničkog (paganskog) kulta dekadentne svetske sile i posvetovljene Crkve.
‘Bludnost’ o kojoj govori Jovanovo Otkrovenje povećalo se kada je Rimska imperija zamenjena Rimokatoličkom imperijom. Jovanova vizija označava vavilonsko-rimsku bludnicu kao ‘ženu’ u porfiru i skerletu, punu nakita od zlata i dragog kamenja. Time je predstavljena strast Rimske crkve za raskoši.
A ‘zlatna čaša’ koju ona drži u ruci, puna je gnusobe. Ko ovde ne pomišlja na psihoteror – sa pretnjam prokletstvom – prema nevernicima, kojim je vavilonsko-rimska vlast pokušala da ugasi unutarnje hrišćanstvo. To je uvek iznova eskaliralo u krvavo nasilje. A to u Jovanovoj viziji simbolizuje ‘žena koja se opija krvlju svetih i krvlju svedoka Isusovih’ (17,6).