BLEDI RATNIK

Laktancije kaže da je Maksimin Daja (305-313) postao vladar na iznenađenje svih, a verovatno i na sopstveno! Kazuje još da je Daja, ‘tek, odvojen od stada i šuma, brzo postao vojnik gardista, potom starešina garde, uskoro zatim tribun, a narednog dana cezar. Dobio je na upravu Istok da ga satre i upropasti, jer nije poznavao ni državnu, ni vojnu službu, a sad je postao pastir ne stada već vojnika.’ Tako je i bilo. Ostao je upamćen po neuspešnim ratnim operacijama, a zbog promenljivog odnosa prema hrišćanima, ranohrišćanski pisci o njemu su pisali sa velikom uzdržanošću. Majka mu je bila Galerijeva sestra. Rođen je u okolini mesta koje je danas poznato kao lokalitet Šarkamen, desetak kilometara udaljen od Negotina. Tu su pronađeni ostaci monumentalne građevine za koju se veruje da ju je sagradio Daja u svom rodnom kraju, po ugledu na Feliks Romulijanu, Galerijevo graditeljsko delo.
Maksimin Daja je dobio da vlada Sirijom i Egiptom, gde se, navode hroničari, istakao u sprovođenju naređenja o progonu hrišćana. Pretpostavlja se da je izgradnja utvrđenja u Šarkamenu počela odmah posle njegovog proglašenja za cezara. Skromnije veličine u odnosu na gamzigradsko zdanje, predstavljao je zapravo preslikan odnos između avgusta Galerija i cezara Daje. Verovatno Daja nije hteo da se izjednači sa svojim ujakom, bez obzira što je na to imao pravo. Šarkamensko utvrđenje, kao ni Romulijana, nikad nije završeno.
Državna arheološka ekipa zadužena da brine o Šarkamenu, carskom gradu koji je imperator Maksimilijan Daja izgradio u trećem veku naše ere, skoro da svakodnevno ima problema sa lovcima na blago. Oni ne biraju sredstva da preduhitre arheologe i otmu rimsko blago, zlato i nakit za koje se govorilo da ga ima u izobilju. Služe se modernim detektorima i kompjuterima, ali i znanjem vračara i starim mapama, koje su iskopali ko zna odakle. Ali, kada je u pitanju čuveni carski grad i arheološka nalazišta u njegovoj okolini, vole, čini se, da se poigraju i oružjep, pa čak i dinamitom.
Stojadin Lukić iz okoline Negotina, čije se pojate prostiru do Šarkamena, kaže da se boji da ga u polju ne dočeka neka mina ili kašikara koja je slučajno zaboravljena u akcijama arheoloških komandosa koji se ozbiljno igraju Lare Kroft i Indijane Džonsa. Ljudi u tom kraju tvrde da tamošnji živalj strepi i od prokletstva. Narod priča da Dajino blago ima neku čudnu moć. Svi žele da ga imaju, ali zbog predanja da je ono pod zaštitom viših sila i demona, tamošnji stanovnici ne vole ni da sretnu redovne državne arheologe, a posebno se plaše divljih kopača i lovaca na blago.