Nije trebalo da bude ovako… Niko se nije nadao da će svet dobiti ovako strahovitu lekciju, ako ju je svet uopšte i shvatio? Černobil je mali grad u Ukrajini u kome se nekada normalno živelo i radilo. Nalazi se skoro na samoj granici sa Bjelorusijom i sve do te subote 26. aprila 1986. godine bio je potpuno nepoznat u celom svetu, da bi nakon toga postao najpoznatiji sinonim za najstravičniju katastrofu u ljudskoj istoriji.
Nuklearna elektrana u kojoj se zbila katastrofa nije bila smeštena u samom Černobilu već oko 18 km severozapadno od grada. Nuklearka se sastojala od četiri reaktora tipa RBMK-1000, od kojih je prvi stavljen u pogon 1977. godine, a četvrti reaktor, koji je eksplodirao, 1983. godine. Černobilska nuklearna elektrana je u punom kapacitetu sa svoja sva četiri reaktora davala oko 10 % ukupne električne energije Ukrajine.
Havarija je izazvala isijavanje radioaktivne materije od 150 miliona kirija u trajanju od deset dana. Radioaktivni oblak prekrio je delove Ukrajine, SSSR-a i Evrope izazvavši različite vrste trovanja od kojih su najgora bila trovanja cezijumom 137 i jodom 131. Bilans eksplozije bio je užasan – preko 600.000 mrtvih i milioni obolelih od leukemije, raka tiroidne žlezde i drugih još ne ispitanih kancerogenih oboljenja.
U prvim satima nakon eksplozije osoblje centrale i ekipe prve pomoći koje su bile prisutne na licu mesta, bili su izloženi jakoj radijaciji čiji su izvori bili delovi zapaljenog reaktora, radioaktivni oblak i skladište radioaktivnog materijala. Zbog visokih doza primljene radijacije 237 ljudi je smeštenoo u bolnice od kojih je 52 preminulo u narednih desetak dana. Sudbina ostalih nije javno obelodanjena, ali se zna da niko nije preživeo.
