U drugom veku pojavio se pokret montanista. Nastao je u Maloj Aziji, a na čelu su mu stajali prorok Montan i dve proročice koje su nekad bile paganke. Pokret je bio reakcija na stagnaciju Crkve. Tu treba, naravno biti obazriv: u to vreme Crkva je već stabilizovana i povezana sa životom običnih ljudi, ali je pri tom izgubila svoj dinamizam,svoj emocionalni naboj koji joj je bio svojstven u prvom veku.
Crkveni oci već su počinjali da sugerišu ljudima da je kraj neizvestan, u svakom slučaju on neće doći odjednom, pa prema tome treba živeti danas. A upravo protiv toga su se i digli Montan i njegove pristalice, uspevši da zavedu veliki broj vernika, čak i da obrazuju sopstvenu montanističku crkvu. Montan se predstavljao kao poslanik Hristov i predskazivao je bliski kraj sveta.
Od tada su se razni pokreti pojavljivali, čak i pod okriljem pojedinih grana Crkve, i nastavili su da postoje sve do danas. S vremena na vreme poneko bi u Apokalipsi otkrio karakteristike svoje epohe, što je opet posebno delovalo na slabe ljude, i one koji su skloni egzaltacijama. Predskazivali su kraj sveta.
Ljude je posebno privlačila ideja hiljadugodišnjeg Hristovog carstva, što je u grčkoj crkvi dovelo do pojave hilijazma – od grčke reči hilija, što znači hiljada. U naše vreme pojavljivali su se milenaristi (od latinske reči ‘mile’ koja takođe označava hiljadu), a adventisti sedmoga dana ‘tačno’ izračunavaju datum Strašnog suda.
Međutim, već je nekoliko takvih datuma prošlo (za protekle dve hiljade godina nije ih bilo malo), a da se pri tom Strašni sud nije dogodio. Očekivanje takvog kraja, zaključuje Menj, predstavlja bolesnu pojavu duhovnog života, što se kosi sa hrišćanskim pogledima na svet i onim svojstvima ljudske ličnosti kojima se obraćao Hristos i u stvari bio njihov nosilac.
A to su vera, nada, trpljenje, blagost.
Sumirajući osnovne postavke hrišćanstva, neko je rekao da treba da živimo kao da će Strašni sud sutra nastati, a raditi kao da je pred nama večnost, to jest ne odlagati, molitvom, napor za svoje spasenje, kao što nas, uostalom, i uči Jevanđelje, ne namećući Bogu svoju volju, već ispunjavajući Njegovu.
