TVRTKOV NAMET

Međutim, kriveći nerazboritu strategiju kneza Lazara, neslogu srpskog plemstva i vitezova uoči samog boja, kralj Tvrtko Kotromanić je zahtevao od udove Milice veliku nadoknadu od šest tovara blaga za učešće njegovih vojnika u kosovskom boju. Verovatno je bio uvređen odlukom mladog Stefana Lazarevića da se povinuje vazalstvu bez prethodnog savetovanja sa njim.
Radi pojašnjenja, bitno je napomenuti da knez Lazar nije bio zvanični vladar srpske države mada je uživao takav renome, a da je Tvrtko samo formalno nasledio vladarsku krunu kralja Srba i Bosanaca kao jedini naslednik dinastije Nemanjića, po ženskoj liniji.
Kneginja Milica našla se u nezavidnom položaju zbog potraživanja tako velikog duga. Zato se i vratila u Kruševac. Savetujući se sa sveštenstvom i sinom Stefanom šta da preduzme, dobila je odobrenje da se blago sakupi u roku od godinu dana. Veći deo uzela je iz zaostavštine kneza Lazara, dok su preostalo sakupili sveštenici i monasi u vidu dragocenih crkvenih relikvija.
U proleće, 1390. karavan mazgi i konja sa tovarima, u jakoj vojnoj pratnji, napustio je Kruševac. Držeći se glavnog puta koji je vodio iz moravske doline na Rudnik, Suvobor, Povlen, Maljen i silazio na trg Valjevo, pa odatle izlazio na Medvednik, karavan se zaustavio radi odmora životinja i vojnika kod rudarskog naselja Stubline, ispod Medvednika. Istorija se donekle slaže sa predanjem očuvanim u ovim krajevima, da se tada nešto zagonetno i dramatično odigralo sa vojnom pratnjom i karavanom. Predanje govori da je karavan nastavio put prema vencu Medvednika i da je sišao u kanjon rečice Ljuboviđe, koja se uliva u Drinu. U kanjonu mu se izgubio svaki trag. Šest tovara blaga nikada nije stiglo u Bosnu kralju Tvrtku.